BANJALUKA – Preko 74 odsto ispitanika u Republici Srpskoj smatra da su u nekim slučajevima napadi na novinare opravdani, što predstavja šokantnu promjenu u stavovima javnosti i to za samo godinu dana koliko je bilo potrebno da se ovaj procenat uveća za čak deset puta, pokazalo je istraživanje “Medijske slobode u BiH u 2023. godini”.

Gotovo nevjerovatni podaci dobijeni u ovom istraživanju prezentovani povodom 3. maja, Svjetskog dana slobode medija, provjeravani su više puta zbog drastičnih promjena, a osim ovog podatka, pokazali su i da samo 17 odsto građana u Srpskoj misli da je svaka vrsta napada na novinare u potpunosti neopravdana.

Istovremeno, u Federaciji BiH, rezultati ovog istraživanja su pokazali potpuno suprotne podatke i to da samo 3,6 odsto građana smatra da su napadi na novinare u nekim slučajevima opravdani, a 95 odsto njih smatra da nisu.

Kada se pogleda na nivou BiH, rezultati koje od 2009. godine sprovode “BH novinari” i Fondacija “Friedrich Ebert” pokazuju da je opravdavanje nasilja prema novinarima poraslo za 16 odsto.

Tanja Topić iz Fondacije “Fridrih Ebert” rekla je da smo prošle godine naivno povjerovali da se svijest građana promijenila i da su shvatili koliko je važno da budu slobodni i obavljaju svoj posao profesionalno.

“Prošle godine naše istraživanje pokazalo je da 6,9 odsto smatra da su u nekim slučajevima napadi na novinare opravdani, godinu ranije to je mislilo njih 20 odsto. Sada je situacija mnogo gora. Ova godina je počela teško i restriktivno, prije svega najavom vlasti da će se pooštriti sankcije prema medijima i novinarima“, rekla je Topić.

Predsjednik “Kluba novinara” Banjaluka Siniša Vukelić kaže da je za preko deset godina priče, analiza i istraživanja očekivao da ćemo do sada napredovati i da ćemo ove godine pričati o nekim drugim temama, poput transparentnosti vlasništva u medijima.

Umjesto toga, kaže Vukelić, mi danas imamo najgore rezultate do sada.

“Ovo pokazuje koliko se lako okrenu trendovi. Stvoren je ambijent u kojem novinari bukvalno strahuju za svoj život. Ovo je crveni alarm i znak za uzbunu. Ne znam šta treba da se desi da ljudi shvate da im o glavi ne rade oni koji izvještavaju. Nevjerovatno je da smo došli u situaciju da u svom gradu i zemlju ne možemo raditi svoj posao. Naše vlasti su propustili da se izbore sa bitnim stvarima, poput sprečavanja korupcije. Oni se bave klevetom, tračevima i uvredama, pričama po samoposlugama i kafićima. Istovremeno, novinari godinama traže oštrije sankcije zbog napada. Šta smo dobili? Novinare u zatvorima“, kaže Vukelić.

Generalni sekretar “BH novinara” Borka Rudić kaže da se novinarima često prebacuje da predimenzioniraju probleme, ali to nije istina.

“Svaki četvrti ispitanik opravdava napad na novinare. Čak 74,1 odsto anketiranih u Srpskoj prihvata nasilje nad novinarima. Ovo je strašno vidjeti i pročitati. Situacija je mnogo radikalnija i nepovoljnija nego što smo mislili. Borimo se za nultu stopu tolerancije. Tražimo da se kriminalizuju napadi na novinare, a ne kleveta i uvreda. Nikada nije bilo ni blizu ovako loše, niti su stavovi bili toliko podijeljeni naši podaci pokazuju da je u posljednjih godinu dana registrovano 99 različitih slučajeva na liniji za pomoć novinarima, a to je za 160 osto više nego godinu prije. Za 40 odsto je poraslo nasilje prema novinarima. Nije tačno da se nasilje češće prijavljuje, nego ga stvarno ima više. Istovremeno, široko je rasprostranjena nekažnjivost nad novinarima“, rekla je ona.

Ovo istraživanje je pokazalo i da građani uglavnom misle da sloboda medija ne postoji, kao i da su manje zadovoljni radom medija nego što je to bilo ranije. Ipak, zanimljivo je da je više građana u Srpskoj zadovoljno medijima nego što ih je nezadovoljno.

Polovina građana vjeruje da je politička ovisnost prepreka slobodnom radu medija, a onda i opšta politička klima, neadekvatan zakonski okvir za rad novinara i finansijska situacija.

U Srpskoj polovina ispitanika smatra da političke parije imaju najveći uticaj na medije. Političari i partije su najveći kršitelji sloboda medija, smatraju ispitanici.

CAPITAL: A. Pisarević