BANJALUKA – Novi šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini, ambasador Luigi Soreca u ekskluzivnom intervjuu za Euronews BiH govorio je o godišnjici Dejtonskog sporazuma, reformi Ustava i izbornog zakona, nespojivosti postojanja OHR-a i ulaska BiH u EU, Planu rasta i obavezama lidera, od Zakona o sudu, VSTS-u, do uvođenja viza za Rusiju, Tursku, Kinu…

Soreca privilegijom smatra što je imenovan da predstavlja Evropsku uniju, baš u Bosni i Hercegovini. Kaže da je proširenje trenutno visoko na listi prioriteta Evropske unije i da su ovo “fascinantna vremena u kojima ponovo radi na Zapadnom Balkanu i u BiH”.

Iskusni diplomata mnogo je dao zemlji domaćina u procesu liberalizacije viznog režima, koji je omogućio da od 15. decembra 2010. godine svi građani BiH putuju u EU bez viza.

Euronews BiH: Danas je 29 godina od potpisivanja Dejtona, može li Bosna i Hercegovina sa trenutnim Ustavom biti članica Evropske unije?

“Potpisivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma bilo je izuzetno značajno i okončalo je najdestruktivniji sukob u Evropi od Drugog svjetskog rata. Tri decenije kasnije, zemlja se još uvijek oporavlja od posljedica rata 1992-95. godine i potrebno je još mnogo toga uraditi na pomirenju. Često čujete da se govori o prelasku od Dejtona do Brisela. Uvjeren sam, na osnovu mog profesionalnog iskustva u regionu, da transformativna snaga evropskog puta predstavlja najbolju garanciju prosperiteta i sigurnosti zemlje. Kada je riječ o ustavnom uređenju, podsjećam da je moto EU ‘Ujedinjeni u različitosti’ i da se uređenja u državama članicama EU itekako razlikuju. Neke su centralizovane, druge više decentralizovane. Ono što je najvažnije nije samo uređenje koliko funkcionisanje sistema. Država će morati osigurati funkcionalnost svojih institucija kako bi mogla preuzeti obaveze koje proizlaze iz članstva u EU. Pristupni pregovori, nakon što se otvore, biće mjesto gdje će se praviti neophodni napredak u smislu funkcionalnosti”.

Euronews BiH: Decentralizovana BiH može u EU, diskriminatorske norme ne?

“Decentralizovano uređenje je sasvim kompatibilno sa članstvom u EU, ali Bosna i Hercegovina mora reformisati svoje institucije kako bi bila u mogućnosti da efektivno učestvuje u donošenju odluka u EU i da u potpunosti implementira i primjenjuje EU zakonodavstvo i standarde. Kao država članica EU, Bosna i Hercegovina bi takođe morala imati mogućnost da imenuje predstavnike koji govore u ime cijele zemlje u različitim institucijama EU.

Takođe, da bi pristupila EU, Bosna i Hercegovina će morati uskladiti svoj ustavni okvir sa evropskim standardima i ukloniti diskriminatorne odredbe u skladu sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava proisteklom iz predmeta Sejdić-Finci. Kao što je predsjednica von der Leyen ponovila prije samo nekoliko sedmica u Sarajevu, vrata za članstvo u EU za Bosnu i Hercegovinu su širom otvorena, no to nikako ne može biti na štetu funkcionalnosti EU institucija. Razumljivo mi je da neki smatraju da EU ima beskonačne liste uslova za zemlje koje podnesu zahtjev za članstvo u EU. Ali svaka grupa mora imati set opštih pravila da bi bila funkcionalna – to vidimo i u svakodnevnom životu i to je jedini način da ovako složen sistem, sa 27 država članica, bude i efikasan”.

Euronews BiH: Šta je sa slobodom izražavanja i sigurnošću novinara?

“Trenutno stanje slobode izražavanja i slobode medija u Bosni i Hercegovini je zabrinjavajuće. Postoji politički pritisak, zastrašivanje i uznemiravanje novinara i medijskih radnika i nedostatak institucionalnog odgovora na takve slučajeve. I dalje je prisutan politički uticaj na javne emitere, a njihova finansijska održivost je ugroženija nego ikad. Kriminalizacija klevete u Republici Srpskoj ima zastrašujuće efekte na slobodu izražavanja. Pored toga, ako se usvoji zakonodavna inicijativa u Kantonu Sarajevo da se propišu sankcije za online ‘lažne vijesti’, to bi se moglo zloupotrijebiti za ograničavanje slobode medija. Bili smo jasni da ne može biti kompromisa oko temeljnih vrijednosti na evropskom putu, i potrebno je da Bosna i Hercegovina ojača zaštitu slobode izražavanja i slobode medija. Bilo je pozitivnih pomaka – na primjer, sva tužilaštva i agencije za provođenje zakona su imenovale kontakt osobe zadužene za odgovor na prijetnje novinarima. Ipak, potrebno je uraditi još mnogo toga. EU inače i konkretno Ured kojim ja rukovodim će nastavit pružati podršku u zaštiti temeljnih vrijednosti u Bosni i Hercegovini”.

Kompletan intervju pročitajte OVDJE.