BANJALUKA – Nije bilo nikakve parade i nije bilo nikakvog organizovanja članova Bh. Povorke ponosa. Nakon što su pripadnici policije Republike Srpske, tačnije Policijske uprave Banjaluka zabranili najavljeni događaj (projekcija filma, diskusija i party) koji je trebalo da bude održan u zatvorenom objektu, a ne na ulicama kako spinuju vlasti i njihovi mediji, mada ni u tome ne bi bilo ništa sporno.

Nakon što je policija saopštila da nije sposobna sačuvati sigurnost građana okupljenih oko događaja Povorke ponosa, aktivisti su odlučili da se sastanu, porazgovaraju, podruže, popiju neko piće. Kafić nije bio ni dobra ni sigurna opcija. Zato im je prostorije za druženje velikodušno i solidarno ustupio Transparency Internacional.

Na druženje je pozvana urednica e-Trafike Vanja Stokić i novinar Ajdin Kamber.

U prostorije nije ni ušla jer su okupljeni aktivisti već bili ispred, po nalogu policije.

“Rekli su mi da je policija došla neposredno prije mene, da im je rekla da idu i napuste Banjaluku jer nisu bezbjedni, da im policija ne može garantovati bezbjednost. Inače dok sam prilazila kući gdje je smještena ta NVO vidjela sam da se komšije okupljaju. Dakle u tom trenutku nema policije, nema huligana, ali su komšije iz te dvije kuće do Transparency International izašle vani, mahom muškarci, bila je i jedna djevojka i telefonirali su nekome. To mi je bilo jako čudno. Oni su formirali grupu, i kao da su nešto čekali. Ja sam to rekla prijateljima iz Povorke ponosa”, sjeća se Stokić trenutka kada je počeo huliganski napad na aktiviste, na nju i kolegu Kambera.

Nadala se da je policija došla da se pobrine o njihovoj sigurnosti, ali previše je očekivala.

“Tad se pojavila grupa od 20, 30 huligana koji su počeli da trče prema nama. Ljudi s kapuljačama, šalovima, a neki i bez toga, nekima se vidjelo lice, vidjela sam nekoliko metalnih palica, vidjela sam nekoliko staklenih flaša. Mi smo se svi razbježali na sve strane. Nas je bilo 15-ak većinom djevojaka. Od nas 15 bila su možda tri muškarca. Oni su došli da tuku žene”, kaže Stokić za BUKU.

U tom trenutku njen momak je počeo trčati na jednu, a ona na drugu stranu. Uvidjevši da su joj male šanse da pobjegne nasilnicima, posebno je je morala trčati uzbrdo, nadala se da će okupljene komšije pokazati zeru ljudskosti i pustiti je u dvorište. I od njih je previše očekivala.

“Ja sam skrenula kod njih, međutim oni su počeli da me guraju, da mi govore: ti nisi naša, ti si njihova. Odlazi! I oni su me doslovno predali huliganima. Oni su huliganima pokazivali na mene i govorili: ona je njihova. Onda su huligani krenuli na mene, ja sam počela da trčim. Vidjela sam kako mi udaraju momka flašom u glavu, tad je neko mene od tih napadača zgrabio i bacio me nazad u dvorište iz kog su me istjerali”, prisjeća se naša sagovornica događaja od kojeg se psihički još oporavlja.

Razlika u nivou dvorišta i ulice pod nagibom je, priča na, oko metar, pa je tokom pada ozlijedila lakat. Huligani su krenuli prema njoj u dvorište, ali komšije, valjda zato što podržavaju nasilje nad LGBT aktivistima, novinarima i ženama van svog dvorišta, nisu dozvolile huliganima da im gaze travu.

“Rekli su im, doslovno: mi ovdje živimo, ovo je naše, odlazite. I onda su se okrenuli meni i rekli: odlazi, ti si njihova. Meni su spale naočare, nisam mogla da ih pronađem, ti muškarci nisu dozvolili da ih pronađem. Izbacili su me na ulicu, opet među te huligane koji su trčali okolo, ali se više nisu obazirali na mene. Ja sam pokušala da pronađem Ajdina. Ja nisam znala šta je s njim, šta su mu uradili, nakon minut uspjela sam da ga pronađem na kraju ulice i mi smo uspjeli da uđemo u njegovo auto i spustili smo se autom u ulicu pored”, kaže Stokić.

U zavučenom dijelu ulice nalazilo se policijsko auto. Ona i njen dečko pomislili su da bi im policajci mogli pomoći jer negdje u nekim dokumentima i zakonima piše da im je posao da čuvaju javni red i mir, sprečavaju nasilje, štite tijela i imovinu ljudi. No, možda ti policajci nisu pročitali te dokumente, pa nisu upućeni u svoj posao. A možda su samo nečasni saradnici huligana.

“Mi smo im rekli da huligani tuku ljude, oni nisu reagovali. Onda smo im ponovili da grupa od 30 huligana tuče ljude, a oni su rekli, parafraziram: to nije naša stvar, nemojte nam miješajte se u naš posao. Pitali smo ih za imena, nisu htjeli da kažu imena, zapisali smo broj tablica i to smo kasnije rekli policiji tokom davanja izjave, čisto sumnjam da će biti nešto od toga. Da će biti procesuirani, ali smo htjeli da mi odradimo svoj dio posla” kaže Vanja Stokić.

Kolega Kamber je zadobio povrede glave, na svu sreću bez otvorenih rana. Ajdin je dobio povrede glave, srećom nije mu rasječena glava, nisu morali da ga šiju.

“Njega su preda mnom udarili jednom staklenom flašom u glavu, kasnije mi je rekao da je dobio i pesnicu u glavu. Srećom, on je jako visok i fizički je jak, i nije dozvolio da ga obore. To je sreća u nesreći i mislim da ga je spasilo to što je pokušavao da dođe do mene i što je govorio: pustite me do djevojke, moguće da su zbog toga odustali. Iza ovoga stoji sistem, definitivno”, mišljenja je Stokić.

Igorisanje policije, odnosno saučesništvo ne može da pojmi. Zapravo, nije ni normalno da vam to bude normalno i shvatljivo. BUKA je od portparolke PU Banja Luka tražila komentar, ali odgovor je bio “navode ne možemo komentarisati”.

“Ne mogu ti opisati osjećaj u tom trenutku. Znaš da tvoje prijatelje tuku, tražiš od policije da reaguje i policija ne reaguje”, govori Stokić.

Nakon odbijanja policije da zaustavi i spriječi nasilje, pronađe i privede napadače Stokić i Kamber su, pukom srećom, uspjeli pobjeći do automobila kojim se vozali po naselju u namjeri da će vidjeti i skloniti u automobil dio aktivista Povorke ponosa.

“Nismo nikog vidjeli i kad smo naredni put naišli kraj Transparencija vidjeli smo možda pet, šest policijskih automobila. Bilo je već dosta policije i dosta se građana okupilo. Da li je bilo napadača među njima, ne znam, ne znam ni da li je bilo ljudi s Povorke, ali mi smo otišli u hitnu, da nas pregledaju, izdaju potvrdu o povredama, onda smo otišli u policiju da prijavimo.”

Časni advokati u nečasnom trenu

Kada su Stokić i Kamber došli do policijske stanice tamo su već bili ostali napadnuti članovi, a s njima i nekoliko advokata/ica koji/e su samoinicijativno došli i pružili im besplatnu pravnu pomoć.

“Došlo je četvoro advokata, koji su društveno angažovani u Banja Luci, pojavili se sami od sebe. I stavili nam svoje usluge na raspolaganje, ja to stvarno moram da naglasim”, ističe Stokić.

Advokati koji su u subotu veče samoinicijativno došli u Policijsku stanicu su: Jovana Kisin Zagajac, Aleksandar Jokić, Vanja Pavlović, Nikolina Bajić i pravnica Maja Vrbljanac koja asistira advokatici Kisin Zagajac. Njihova pomoć bila je besplatna i filantropska.

Oni koji su plaćeni da štite građane, nisu to, prema navodima napadnutih, učinili.

“Kad se dešava tako nešto i onaj ko vas treba zaštititi ne želi da vas zaštiti, vi ste gotovi. Vi ste ostavljeni na milost i nemilost grubijanima koji tuku sve redom. Oni su doslovno došli tu da tuku djevojke. Ja sam sad vrlo uznemirena, fizički sam dobro, moje povrede nisu strašne ja sam zgugila lakat u padu, ali jako sam uznemirena, preplašena sam”, kaže koleginica Stokić.

Napadnuti aktivisti/kinje su napustili Banjaluku nakon što im je policija rekla kako im ne može garantovati sigurnost.

“Mi smo otišli iz Banjaluke, nakon što smo dali izjave. Kasno, baš kasno u noć. Spakovali se i otišli na sigurno mjesto, jer ne osjećamo se bezbjedno u Banjaluci. Vidimo da sistem ne želi da nas zaštiti. Nije da ne može nego ne želi”, dodaje Stokić.

Napad dogovarali huligani i sistem

Neprofesionalan, ali i neljudski, odnos policije za našu sagovornicu i napadnutu građanku Banjaluke, Bosne i Hercegovine, nije slučajnost.

“Ovaj napad je planiran i dogovoren. Kad me pitate kako su huligani znali gdje smo, pa njima je neko javio, znači niko nije znao gdje se nalaze ljudi iz Povorke. Njima je neko morao tu informaciju da bi se oni organizovali i došli tako. Ko je bila ta osoba, ja stvarno ne znam”, kaže Stokić.

Ona dodaje da neprestano dobija poruke i pozive podrške od domaćih i međunarodnih organizacija, a ovaj necivilizacijski napad do sada su osudile ambasade Velike Britanije, SAD-a, OHR, OSCE i mnogi drugi.

“Ljudi pomažu kako god mogu. Recimo, sinoć su se ljudi okupili ispred Policijske uprave u Banjaluci. Kolege novinari su došli da nas zagrle i pitaju kako smo. Jedan aktivista je došao da nam donese hranu jer zna kako je biti satima u policijskoj stanici”, zahvalna je Stokić.

Dodik, Stanivuković i policija odgovorni za napad

Događaj koji je policija zabranila uoči održavanja osudili su predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i banjalučki gradonačelnik Draško Stanivuković. Dodik je rekao da se događaj neće održati, a njegovu želju ispoštovao je MUP.

Upravni odbor Udruženja BH novinari smatra odgovornim Milorada Dodika i Draška Stanivukovića za napade huligana na novinare i aktiviste.

“Ova dvojica nositelja najviših funkcija su javnim suprotstavljanjem aktivnostima LGBTQ zajednice u Banjoj Luci, te huškačkom retorikom i kršeći pravo na slobodu okupljanja i djelovanja ove zajednice, direktno uticali na širenje mržnje prema LGBTQ zajednici, kao i na nasilničko ponašanje prema novinarima i aktivistima”, kažu u BH novinarima. Dodaju da odgovornost snosi i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske jer su dozvolili da grupa nasilnika preuzme kontrolu nad sigurnošću grada i fizički napadne novinarke Vanju Stokić, Melani Isović i Vanju Šunjić, fotoreportera Ajdina Kambera, kao i pripadnike LGBTQ zajednice i druge aktiviste, okupljene u kancelariji Transparency Internationala u Banjoj Luci.

“Upravni odbor BHN ocjenjuje kako je nasilje nad novinarima i aktivistima u Banjoj Luci politički generirano i institucionalno podsticano”, dodaju iz BH novinara.

I u Društvu novinara BH misle da iza napada stoji izvršna vlast, ali i policija koja je radila po njihovim naredbama.

Nakon napada Dodik i Stanivuković su “osudili” napad uz relativizirajuće “ali”. Dodik je rekao da ne osjeća grižnju savjest, a Stanivuković da će Banjaluka ostati bedem tradicionalnih patrijarhalnih vrijednosti. SNSD-ov Srđan Mazalica je LGBT osobe uporedio s oboljelima od epilepsije, pa je potom obrisao Tweet i uputio izvinjenje. Relativizirajuće komentare imali su i brojni poslanici opozicije među kojima i poslanik Liste za pravdu i red Milan Savanović koji je na Facebooku napisao: “U gradu na Vrbasu niste dobrodošli! Nema filma, nema plesa, a nema ni blesa.”

Stokić kaže da sve podgrijavaju, ali i da su sve zakuvali, Dodik i Stanivuković.

“Njihove izjave su stvorile ovakvu atmosferu. Osuditi nasilje, i onda dodati – ali nije osuda nasilja. Ovo što Stanivukovović kaže Banja Luka će ostati bedem tradicije i patrijarhalnih vrijednosti. Jesu tradicionalne vrijednosti da tuku djevojke na ulici? Da li je to tradicionalna vrijednost po kojoj treba Banja Luka da se prepoznaje i kojom treba da se ponosi”, pita se Stokić.

Buka: Slađan Tomić