BANJALUKA – Izrada zakona koji bi trebao da reguliše rad medija u RS je za sada samo ostao kao najava nečega što treba biti urađeno. Za nepunu godinu dana održano je nekoliko sastanaka radne grupe, bez jasnih rokova kada će biti spreman nacrt ovog dokumenta.

Naime, u septembru prošle godine je Vlada RS objavila da je pokrenuta inicijativa za izradu ovog zakona te osnovana savjetodavna grupa za njegovu izradu. Savjetodavna grupa broji između 10 do 15 članova iz raznih oblasti tačnije u njoj su profesori sa Fakulteta Političkih nauka, Pravog fakulteta, glavni i odgovorni urednici u medijima, novinari, pravnici, predstavnici Udruženja novinara RS i predstavnici Vlade RS.

Prema raspoloživim informacijama prvi sastanak je održan u septembru prošle godine, a zadnji u decembru 2023. godine, trenutno bez informacija kada će ta se ta radna grupa ponovo sastati. To za sobom povlači pitanje šta je do sada urađeno na izradi ovog zakonskog rješenja.

Neko tamo piše draft

Pošto ne postoji institucija nadležna za medije, priprema ovog zakona se odvija pod okriljem kabineta premijera RS, a članovi radne grupe su dobili neku vrstu drafta sa opštim smjernicama, koje bi trebale biti sadržane u tom zakonu.

Na taj draft članovi savjetodavne grupe trebalo bi da daju svoje mišljenje, komentare, primjedbe. Pošto on nije dostupan javnosti, tako se onda uglavnom nagađa šta on sadrži, zbog internog dogovora učesnika da se on „ne dijeli“ sa medijima, odnosno javnosti. To odaje utisak da Zakon o medijima RS „tamo neko piše“.

Igor Popović, viši asistent na Pravnom fakultetu i član ove savjetodavne grupe je kazao da nije pripremljen nacrt Zakona o medijima već da su oni na dosadašnjim sastancima dobili dokument, draft koji svi trebaju proučiti i dati svoje mišljenje na njega.

Objašnjava da je plan da se na osnovu tog drafta te dostavljenih komentara napravi „pravi“ nacrt zakona. Nije želio da otkriva detalje drafta, ali je rekao da je na osnovu sastanaka stekao utisak da bi ovaj zakon trebalo da bude prilično liberalan u smislu ko može da bude smatran medijem, uključujući i udruženja.

„ Zakon bi trebalo da sadrži klauzulu da će se odredbe tumačiti prema evropskim standardima o zaštiti slobode izražavanja, posebno slobode štampe“, rekao je Popović.

Dodao je da bi ovaj zakon trebalo da reguliše i pitanje postupanja medija kada je povrijeđeno pravo trećih lica na primjer pravo na demantij, odnosno kakve zahtjeve treće lice može postaviti prema mediju i koja su prava i obaveze medija u tom slučaju.

Status portala nejasan

Istakao je da bi podaci o vlasništvu medija trebali biti transparentni.

„Regulisalo bi se jasno ko snosi odgovornost za određene članke, urednici, novinari i/ili sam medij i slično a uzor bi bili zakoni iz regije“, naveo je on.

Kada je u pitanju status portala Popović kaže da nisu data nikakva konkretna rješenja, ali se smatra da i oni treba da budu obuhvaćeni ovih zakonom.

„Ovdje je bitno naglasiti da će teško bilo koji zakon riješiti problem takozvanih portaloida ili portala bez impresuma. Ako neko hoće da radi maliciozno i nezakonito, on će to raditi sa zakonom o medijima ili bez njega“, naveo je on.

Glavni urednik „Nezavisnih novina“ i član savjetodavne radne grupe za izradu zakona Sandra Arbutina kaže da se nisu ostvarile najave da će ovaj zakon biti donesen po nekim procedurama. Isto je kaže da ne zna da li se nešto radi po tom pitanju, ali da je potrebno donijeti Zakon o medijima u RS.

Niko ne priča o pravima medija

„Imamo zakon iz 90-tih koji ne poznaje nove forme ni nove medije, prije svega portale. Zato imamo ovakav haos. Šta nam treba? Obavezno naznačena vlasnička struktura bez obzira što čujemo da to nije važno. Naravno da je važno da se zna ko su vlasnici medija“ kazala je ona.

Dodala je se kroz dosadašnja zakonska rješenja se pričalo o obavezama medija i na načini kažnjavanju medija, misleći na zadnje izmjene Krivičnog zakonika RS kojim se kriminalizuje kleveta.

Kazale je da niko ne priča o pravima medija i kako unaprijediti medijski prostor te da se ovaj zakon treba fokusirati na to. Isto kaže da zakonom treba biti definisan institucija koja bi bila nadležna za medije.

Nadležni se o izradi ovog zakona već duže vrijeme ne oglašavaju. Kada im neko i postavi to pitanje dobiju kratke i neodređene odgovore.

Zadnji put je o tome u javnosti govorio ministar pravde RS Miloš Bukejlović početkom jula i to prilično šturo.

Rekao je tekst zakona “uveliko u izradi”, ali da “ne može govoriti o dinamici o usvajanju istoga”.

Slobodno: Vesna Popović